25 Feb Glasna tišina

„Žena je samo ako je majka. Ostvarena je kroz majčinstvo i davanje sebe porodici.“
Šta je prototip žene kroz iskustvo i istoriju, ako ne majka?

Postoje žene koje nisu majke, a ipak su žene. Postoje roditelji koji to jesu, u svojoj suštini, ali nisu u vidljivoj formi.

Dolazimo do paradoksa i uznemirenosti koju izazivaju dve navedene slike. Kako da se postavimo prema tim ženama koje nisu majke i kako da ih percipiramo kao jednake sebi?

Sudeći po statističkim podacima, u Srbiji svaki šesti par ima problema sa začećem. Ko su ti ljudi? Kako žive? Da li ih srećemo? O čemu razmišljaju?

Žene koje nisu majke, a ipak su žene, imaju resurs takozvane glasne tišine. Glasna tišina je pri svakom susretu sa trudnicom. Na dečijem rođendanu. Pri porodičnom okupljanju. Pitanja, bojazan, strahovi koji se javljaju u njihovim mislima, svakodnevno bole jače, kada ih čuju izgovorene od strane drugih.

Kad ćeš?
Šta čekaš?
Zašto si sebična?

Ćutanje je jedini odgovor, kako za njih same, tako i za druge. Jer, odgovora nema. Neizvesnost i čekanje su jedini dovratak na koji se oslanjaju, umorne od pogleda i pitanja.

Mi bismo, kao servis, želele da tišinu u kojoj se suze kotrljaju niz otekla lica žena bez dece, da glasnu tišinu svake žene koja nema decu, a želela bi ih, ošinemo snažnom podrškom! Da ugušimo stid, utišamo predrasude i pokažemo razumevanje i pomoć svakoj ženi koja nije majka. Svakoj ženi koja nije majka, a ima samo jednu želju.