31 Mar Infertilitet i mentalno zdravlje

„Zašto baš mi?“

Ovoje jedno od najčešćih pitanja koje parovi postavljaju kada se suoče sa infertilitetom. Infertilitet nije samo medicinski izazov. Za mnoge ljude to je i snažno emotivno iskustvo koje može pokrenuti osećaj tuge, frustracije, krivice ili usamljenosti. U društvu u kome se roditeljstvo često podrazumeva, nemogućnost da se dobije dete može poljuljati sliku o sebi i otvoriti mnoga teška pitanja o smislu, identitetu i budućnosti.

Istraživanja pokazuju da dugotrajno suočavanje sa infertilitetom može dovesti do pojačanog stresa, anksioznosti i depresivnih osećanja. Više od polovine žena i oko trećine muškaraca prijavljuju snažne emocionalne poteškoće kada pokušaji začeća ili lečenje ne donesu željeni ishod.

Jedno je sigurno- infertilitet je iskustvo koje nosi snažno emocionalno opterećenje.

Može se primetiti da su ljudi danas otvoreniji za informisanje i razgovor o različitim temama mentalnog zdravlja. Ipak, tema infertiliteta, kao i emocije i doživljaji koji prate ovo iskustvo, i dalje su često u senci i donekle „tabu“.

Iako infertilitet nije retka pojava, mnoge osobe koje se sa njim suočavaju osećaju krivicu, stid i strah od osude ili nerazumevanja. Zbog toga se često ustručavaju da podele svoja osećanja i misli sa drugima, povlače se i zatvaraju u sebe.

Najčešći izazovi sa kojima se osobe suočavaju uključuju:

• • Emocionalne teškoće
  • Povišen stres i anksioznost
  • Promene u doživljaju sopstvenog identiteta
  • Osećaj gubitka svrhe
  • Poteškoće u partnerskim odnosima
  • Izazovi u oblasti seksualnosti
  • Nisko samopoštovanje (osećaj da „nisam dovoljno dobar/dobra“)
  • Usamljenost
  • Socijalna izolacija

  Saznanje o infertilitetu može biti teško i bolno iskustvo i često se doživljava kao gubitak. Sve što osećaš u tom procesu je u redu i predstavlja očekivanu ljudsku reakciju.

  Ovo su neke od čestih reakcija osoba koje se suočavaju sa infertilitetom, kao i njihovih partnera:

  Poricanje i negiranje

  („Sigurno je u pitanju neka greška“, „Ovo je nemoguće!“)

  Pregovaranje

  (,,Obećavam da ću biti bolja osoba, da ću se manje stresirati, zdravije hraniti…”)

  Bes i ljutnja

  („Zašto se ovo dešava baš meni?“, „Ovo nije fer!“, „Ko je kriv za ovo”)