19 Apr Kad devojčica iznenadi

Tog novembarskog jutra, primljena sam u porodilište na drugi, planiran carski rez. Uz podršku i ohrabljenje medicinskog osoblja i doktorke u koju imam potpuno poverenje, krećem u porođajnu salu, sigurna da će sve proteći u najboljem mogućem redu. Polako počinjem da brojim 10, 9, 8, 7… želim što pre da upoznam svog malenog dečaka.

Bude me iz totalne anestezije i govore da sam rodila devojčicu i da je sve dobro prošlo. „Devojčicu?” pitam iznenađeno i dobijam potvrdan odgovor. Iznenađenje nije moglo biti lepše! „Svi će biti presrećni kada saznaju da se rodila devojčica“, bila je moja prva pomisao. Posle toliko dečaka, u našu porodicu je došla devojčica! Kakva velika vest.

Rođenje moje devojčice proslavljeno je na isti način kao i rođenje njenog brata. Usudila bih se da kažem sa još više buke i pompe, jer ona je izabrala baš takav način da dođe na ovaj svet. Čestitke su stizale sa svih strana, a među njima, vrlo često i pitanje da li smo suprug i ja ljuti na doktore jer su pogrešili pol bebe. Tada sam počela da razmišljam o svim onim mamama čije bi okruženje zaista bilo ljuto jer su doktori napravili takvu grešku.

Zamislite samo kakvo breme na svojim leđima nosi ko zna koliko žena, trudnica, budućih mama kojima je nametnuto da treba da rode dečaka? Pored brige o tome da li će trudnoća proći bez komplikacija, da li će ona i beba biti dobro na kraju tog putovanja od devet dugih meseci, suočavajući se sa promenama sopstvenog tela i uma, one brinu o tome da li će beba biti muškog pola.

Kako je to moguće, danas, u 21. veku da neka žena mora da rodi sina? Kako smo takvu „odgovornost“ nametnuli ženama kada one na to ne mogu uticati? Zar oni ne znaju koliko su devojčice sjajne i kako čine velike stvari za naš svet?

Odgovor možda treba da potražimo u našoj kulturi, tradiciji, obrascima vaspitanja, ali i kod nas samih. Sve dok se i dalje pevaju stihovi dobro poznate pesme : „Želeo si sina, dobio si ćer, ljutis se na Boga, kažes, nije fer” usudila bih se da kažem da je takav stav odgovornost svih nas.

Ukoliko si ti jedna od trudnica koja se suočava sa pritiskom da mora da rodi sina, kako bi se tamo neko prezime i dalje prenosilo sa generacije na generaciju, hoću da ti kažem da nisi sama. Često razmišljam o tebi i razumem te. Tu sam za tebe, tvoje strahove i promene.