22 Mar Zar se devojčice žale?

U mom gradu, znalo se da devojčice ćute. Nosila sam uštirkane kragne i osmehivala se kroz očešljanu kosu dok besni juriš dečaka ne protrči do igrališta. To je bilo u redu.

U redu je bilo i da budem neprimetno postiđena dok kroz srednjiu školu šapućem izbor: „Studirala bih.” „Nikako neki ’težak’ fakultet, ako već moraš”, govorili su mi.

„Budi nežna!”

„Budi tiha!”

„Budi žensko!”

Penjem se uz visoke stepenice fakultetske ustanove, u tuđem gradu, čujem uz bat sopstvenih koraka kako mi ove poruke odzvanjaju u ušima, dok se krećem ka šalteru studentske službe, sa pritužbom. Zar se devojčice žale?

Sa šaltera, ova devojka je ušetala u vezu, pa u brak i došlo je do prve nesuglasice. Stid me je da se poverim, a i kome – svima je tako, proći će i bez drame. Zar se devojčice žale?

Na vest o trudnoći – ćutim, jer tako se „valja”. To je u redu. O promeni svog tela i bića, mučnine i neizvesnosti – kome da šapnem, jer to je prirodno i moram da bude srećna, jer tako se „valja”.

A, i zar se devojčice žale?

U porođajnoj sali, u najboljem slučaju, kažu mi da ja to mogu, da budem hrabra i odvažna, jer sve su žene takve. Da budem tiho odvažna. Ćutke hrabra. Jer, nije lepo a nije ni poželjno da se devojčica, a kroz koji minut majka – žali.

Mnoge žene, danas 2023. godine, iako glasne, jednako hrabre i dalje čuju porike s početka priče – dok koračaju ka poslu, ka porodilištu, ka običnom pregledu i ne znaju i ne umeju i ne prepoznaju granicu bola, posle kog bi imale pravo na žalbu.

„Da li preterujem?”

„Da li se ovo dešava samo meni?”

„Zašto sam razmažena i šta mi to fali?”

Mnoge od nas naučile su da tugu i strah nose same, jer tako bi trebalo. Posebno u periodu kada i same postajemo majke, posebno tada jer „moramo da budemo zadovoljne”.

Znate šta?

NE MORAMO VIŠE NIŠTA!

Ako te u trudnoći ili postporođajnom periodu muče pitanja:

„Da li sam dovoljno dobra?”

„Da li sam previše razmažena?”

„Da li je ok da osećam nezadovoljstvo?”

Mi, kao servis, spremne smo da čujemo, da razgovaramo i podržimo i pridržimo tvoj strah, tvoju nesigurnost, tvoj pokušaj da budeš savršena i tvoju bol, jer ne možeš da se uklopiš u sliku koju društvo od tebe zahteva.

I, da … DEVOJČICE IMAJU PRAVO ŽALBE!