26 Oct Ženski bes

Crtani film „Inside-out“ kod nas preveden kao „U mojoj glavi“ preporučujem svima koji bi želeli da bolje razumeju emocije, što je odlična lekcija i za odrasle, ne samo za decu. Glavni junaci su 5 osnovnih osećanja jedanaestogodišnje devojčice: sreća, tuga, gađenje, strah i moja današnja tema – bes.

Time što se nalazi u paketu „osnovnih emocija“ znači da se podrazumeva, da je neophodan i prirodan. Bes je zdrava reakcija svakog svesnog bića na napad, a svrha mu je da zaštiti naše granice. U zapadnoj kulturi standard je malo drugačiji – ženski bes se često ocenjuje kao neprikladan, nepoželjan, neprihvatljiv… Nagon da budemo dobre prema drugima – toliko svojstven ženama, lako nadjačava potrebu da budemo dobre i prema sebi. Posledice ovakvog potiskivanja emocija ogledaju se u povećanoj stopi autoimunih i drugih oboljenja među ženama.
Dodatno opterećenje se postavlja mamama koje „ne bi trebalo“ da ispoljavaju bes pred svojom decom. Ispod okrivljujuće etikete „besne mame“ zapravo se može nalaziti umorna mama, možda gladna…

I dalje vežbam kako da prepoznam i regulišem sopstveni bes. Delim sa vama vežbicu preuzetu iz aktuelne knjige dr Gabora Mate-a „Mit o normalnom“. Poželjno je da se radi bar jednom nedeljno tako što rukom zapisujemo odgovore:

1. U važnim oblastima života – čemu nikad ne mogu da kažem „ne“?
2.  Kako na moj život utiče to što često ne umem da kažem „ne“?
3.  Koje telesne simptome zanemarujem iako su možda ozbiljni znaci upozorenja?
4.  Koja se priča krije iza moje nesposobnosti da kažem „ne“?
5.  Gde sam naučila ove priče?
6.  U kojim situacijama ignorišem ili potiskujem da kažem „da“?

Ukoliko poželite da na ovom putu samoposmatranja imate sagovornika – tu smo u redovnim terminima da vas podržimo!